Mala remek-djela na Velikom Kornatu

Zatekla sam ga u Vruljama na Velikom Kornatu negdje na razmeđu jeseni i zime. Gradio je kameni zid uokolo tamošnje kuće Javne ustanove Nacionalni park Kornati: visok u prosjeku metar i dvadeset, širok čak 65 centimetara, a kad bude dovršen, bit će ga stotinu i pet metara.

Murterski dramski amater

Javna ustanova NP Kornati je murterskog meštra Ivu Šikića Bažokića, toga najslikanijeg, a i najslikovitijeg lika svih regata tradicionalnih brodova koliko god ih ima na srednjem Jadranu – njegov crni leut “Bažokić” ima najslikovitiju posadu, a ne samo vlasnika i timunjera – angažirala upravo za podizanje kamenih zidova oko nekih objekata i uređaja u parku. Ive je, inače, meštar sto zanata: šta okom vidi, rukom napravi.

Uz to je i jedan od najpoznatijih murterskih dramskih amatera! Po struci bravar,brodski mehaničar, godinama se bavio bravarijom. “A onda je učinija nesritni rat, nije bilo posla u bravariji, ja otiša u rat, a vrata radione ostala otvorena pa kome je šta tribalo, uzeja je. Posli rata san počeja raditi u kamenu… ljudima se svidilo i sad najviše radim to”, kazuje Ive, koji je u Murteru i Kornatima uzidao puno i eksterijera i interijera.

Njegovo ziđe prava su mala remek-djela, s čudesnim slogovima, s istakama, nišama za pitar ili ključ, hurijadama (ponistrica s dvije šipke kao rešetke i koso položenom donjom klupčicom) i humarima (fumarima, ali kako je svako f u Murteru h, onda je i fumar – humar…), pa i zidanim kućnim špaherima, angažiraju ga, kaže, pretežno ljudi “šta znadu šta oću”:– Ja sam meštar pipav, znam saziđati i razvaliti i opet ziđati iznova, ali takav sam i ne bi se minja. ‘Vo su stvari ke se ne radu za dan, ‘vi zidi ziđaju se da traju sto godin! Ja znan posložit kamen, a to je najvažnije. Još neki dečki ovo radu, ali ovako, baš samo u kamenu, tako radim samo ja. Nije lagan ti posal, ali meni je dobar jer nemam nikoga vrh sebe. Pa ja polako…

Kad je radio nekome zid, upravo u Kornatima, jedan je kamen prevalio deset puta preko ruku… Gleda ga Zagrepčanin pa kaže: “Kaj buš ga više stavil?… meni si dosadil!” “A ja ga neću stavit dok ja ne vidim da je dobro. Meni nije teško”, kaže Ive.

Ive kamen ovdje u Kornatima obrađuje sve s malim čekićima, veliki alat ima kod kuće. Kaže, to je pretežno površinski kamen koji nađe uokolo, ne smije se puno dirati jer se lomi i puca, a onaj što je samo dvadeset centimetara u zemlji tvrd je ka banica! No, u Kornatima koristi samo ono što se nalazi uokolo tako da ne stvara rane u prostoru.Uprava Nacionalnog parka angažirala ga je da podigne zidove i oko mjesta na kojima se nalaze kontejneri za smeće po koje dolazi specijalni brod Javne ustanove. Ive je smetišta pretvorio u prelijepa mala dvorišta, uz koja se sada s vanjske strane dade i sjediti na klupicama, u zidovima su male niše, neke i s pitarima, a našao je i uzidao čak i kamenje s rupom da ljudi mogu privezati brod kad donesu škovace.

– Bacu škovace, sedu na klupu i sve govoru “zer gut! zer gut!”.

Ima jako lipih zidova satkanih u Kurnatima – kaziva Ive.

– To ti je sve bilo – kakvi je čovik bija. Isto ka šta je i brod isti ka gospodar. Od lipog, klesanog kamena građeni su palaci u Dubrovniku, ma dosta je i do Zlarina otić. Mi to nismo imali.Naši ljudi su i kuće u Murteru, i u Modravama i u Kurnatima gradili tako kako su gradili, skromno – govori Ive Šikić, koji na tom planu sve više postaje kornatski kućni majstor. Zato ga je, napokon, angažirala i Javna ustanova NP Kornati. Pitam Ivu bi li se vrijedilo angažirati oko sanacije onih čuvenih i poznatih kornatskih zidova koji su dijelili obiteljske posjede i pašnjake.

– Kad sam počeo raditi u Nacionalnom parku, mislio sam da bi i to mogao biti jedan zadatak – vratiti zidove bar dokle oko seže. Ali, za to radit, tribaju dva-tri čovika s jedne, i dva-tri čovika s druge strane, teško je svaki čas prilaziti s jedne na drugu stranu.

Dosta je tih zidova palo, dio su srušile ovce, ali dio i ljudi koji znaju bit i gori neg ovce. Bija je na Kurnatima neki survival, neka ekipa je išla pokazati kako se može preživit u Kurnatima. Išli su pješke s kraja na kraj Kurnata i prid sobon vajali (povaljivali, op.p.) zidove… oni su ih dosta porušili.

JORDANKA GRUBAČ
SNIMIO: NIKŠA STIPANIČEV / CROPIX